Da li je problem centar, ''promašena'' pojačanja ili problema - nema?

Napisao:  Pročitano 2108 puta utorak, 25 septembar 2018 11:56

ABA liga je pred vratima, ni početak Evrolige nije daleko, a forma šampiona regionalnog i povratnika nakon 15 godina u elitno evropsko takmičenje, Budućnost VOLI-ja, je daleko od zadovoljavajuće.

Bolan poraz u finalu Superkupa ABA lige od ruke Crvene zvezde (89:75) ogolio je brojne slabosti podgoričke ekipe, pa je košarkaška javnost u našoj zemlji počela da se preispituje da li ovaj tim ima kvalitet za Evroligu i da li je sposoban da odbrani titulu na Jadranu?

Poraz sam po sebi, u ovom dijelu sezone, koja je zvanično počela, ali tek takmičenjem koje ekipe više posmatraju kao produžetak pripremnog perioda, ne bi bio strašan, da je stigao na drugačiji način. Ovako, brine.

Zvezda je u drugoj četvrtini protiv ''plavih'' imala 27 poena prednosti (54:27), do odmora im je ubacila nevjerovatnih 57 poena, do samog finiša održavala 20+ poena prednosti i ''pješke'' trijumfovala. ''Crveno-bijeli'' su se pojačali u odnosu na prošlu sezonu u kojoj su bili drag klijent crnogorskom klubu, za trenera su doveli iskusnog Tomića i nesumnjivo su željeli osvetu za izgubljeno finale ABA lige, i, posljedično, Evroligu, ali niko nije očekivao da će sa ovolikom dozom lakoće slomiti Džikićeve pulene. Odbrana Budućnosti, posebno u prvih 20 minuta, ličila je na švajcarski sir, centri Beograđana, Cirbes i Faje, radili su šta su htjeli u reketu crnogorskog kluba... Mnogi su tada zapitali kako li će se Budućnost tek provesti protiv silnog Milana, protiv Micova, Nedovića, Džejmsa i drugova koji igraju sjajno u pripremnom periodu, na debiju u Evroligi. Slagaće ko kaže da mu na pamet nije pao evroligaški meč između Sijene i Podgoričana, koji se prije 15 godina završio rezultatom 112:49....

Sudeći po komentarima na portalima, čaršijskim pričama, ali i nekim stručnijim mišljenjima, glavni problem Budućnosti je upravo famozna pozicija ''5''. Na njoj su trenutno Barović, veliki borac, timski, koristan igrač, ali ne i evroligaški materijal, te mladi Zoran Nikolić, koji iza sebe ima tek dvije ozbiljne sezone u seniorskoj košarci. Džikić na poziciji centra koristi i Erla Klarka, koji je mnogo više ''četvorka''. Da li je to dovoljno za dvoboje sa ''čudovištima'' koja u reketima imaju bogati Evroligaši? Koji je razlog što Podgoričani nisu doveli adekvatno pojačanje na toj poziciji? Da li je Džikić, zadovoljan onim čime raspolaže, stopirao dovođenje centra, da li je kvalitetna ''petica'' izvan finansijskog domašaja ili je razlog neki treći, možemo samo da nagađamo. U posljednje vrijeme se špekuliše da Budućnost planira da dovede igrača na ''slaboj kariki u lancu'', pominjana su imena Vidmara i Omića, dok je i Bokan nedavno potvrdio da prelazni rok nije gotov, pa ostaje da se vidi šta će se desiti do početka Evrolige.

Kao krivce za blijede partije u Superkupu javnost prst upire i na pojačanja. Svakako da dva Klarka, Džekson i Kraft nisu prikazali izdanja na nivou koji se od njih očekuje, ali je ipak prerano davati sud o njihovim mogućnostima i sposobnostima. Realno, treba dosta vremena da se novajlije uklope u novi sistem, a reprezentativni FIBA prozori koji su Budućnost ostavili bez pola tima, dodatno su otežali njihovu adaptaciju na novu sredinu i saigrače.

Koti i Erl Klark su u pripremnim mečevima igrali po sistemu ''toplo-hladno'', ali nisu razočarali. Džeksona, faktički, nismo imali ni priliku da ''kršteno'' vidimo. Francuski bek je, što zbog manjih fizičkih problema, što zbog obaveza u reprezentaciji odigrao svega dva prijateljska meča za Budućnost, a onda se ekipi u Laktašima priključio protiv Partizana i Zvezde, nakon meča sa Igokeom. Radi se o sjajnom igraču, sa bogatim CV-jem i iskustvom u Evroligi, koji će uskoro demonstrirati kvalitet. Jedini koji je realno podbacio je Eron Kraft. Američki plej je na 7 pripremnih mečeva (pobjede protiv Beikonga 104:75 i 110:66; protiv Mege 99:95; Nižnjeg 84:80 i Sakarije 81:67 i porazi protiv Oldenburga 93:99 i Brindizija 79:87) postigao ukupno 41 poen (dvocifren je bio samo protiv Nižnjeg (11) i Brindizija (10) poena), dok je u istom ritmu nastavio u Superkupu, ubacivši 1 poen Igokei (90:86), 2 Partizanu (90:87) i dva Zvezdi (75:89). Zaista premalo, čak i za igrača koji je prevashodno doveden kao vrhunski defanzivac (najbolji odbrambeni igrač francuskog šampionata u dresu Monaka), jer je u sezoni iza nas bilježio tek 6,7 poena po meču.

Međutim, da li je nebo iznad Podgorice zaista tako crno? Džikić je pred Superkup jasno stavio do znanja da je tim neugiran. Razlozi za to su brojni, ali je najsnažniji činjenica da čovjek nije imao pola tima više od 10 dana najbitnijeg dijela pripremnog perioda, onog nakon kondicione faze, kada se radi sa loptom, stvara hemija i ''feeling'' između igrača i postavljaju odbrambeni i napadački principi. Ukratko: sklapaju kockice. Isti film gledali smo i istu muziku slušali prošle godine: ova ekipa nije dobra ni za F4 ABA lige, opet će nas počistiti u Eurokupu itd, dok je Džikić uporno ponavljao da su radovi u toku i da je potrebno strpljenje. Na kraju nam je pokazao da je znao šta radi, pa se pitamo, zašto opet ''trčimo pred rudu''?

Džikićev šablon smo upoznali prošle sezone, a na Superkupu nam je potvrđeno da nije odustao od njega: Prije utakmica spušta očekivanja javnosti (još uvijek nismo spremni, niti uigrani), poslije pobjeda drži igrače na zemlji (nisam zadovoljan, neki treba da se zamisle i razmisle o svojim ugovorima), a potom ih kuraži i diže samopouzdanje (možda očekujem previše u ovom trenutku). Ono što je drugačije u odnosu na prošlu godinu je mnogo veći pritisak. Pobjeda u ABA ligi je do zvijezda podigla entuzijazam, povratak u Evroligu je stvorio neviđeno interesovanje ljubitelja košarke u našoj zemlji. Nova titula u ABA ligi se nameće kao imperativ, dok niko ne želi da Budućnost u Evroligi svima bude kanta za šutiranje, iako smo svjesni da ne smijemo imati ni prevelika očekivanja, jer su drugi, ipak, znatno kvalitetniji. Da li su Džikić i njegovi momci u stanju da se nose sa svim tim? 

Mnogo veći pritisak nije jedini problem. Glavni rivali u ABA ligi, koja je prioritet kako bi se nastupima u Evroligi dao kontinuitet, poput Zvezde i Cedevite, ali i Partizana, su se značajno pojačali, a česta putovanja i mečevi u regionalnom i najjačem evropskom takmičenju će oduzeti mnogo energije igračima. Da li je roster bez ''zvučnog'' centra adekvatan za te napore? Da li su neka pojačanja ''promašena''? Ili jednostavno ne postoji nikakav problem, jer je ekipi potrebno samo malo više vremena da se uigra i zablista? Veoma brzo ćemo dobiti odgovore.

photo: Nenad Vuruna